Kao i skoro svake godine i ove sam išao na turnir u SWOS-u. Održavalo se u Lubinu - Poljska. Put je bio avantura sama po sebi, ortaci iz Bugarske su me pokupili kolima, pa smo isli preko Madjarske do Slovačke gde smo kampovali jednu noć. Sutradan smo nastavili do Poljske, malo smo očešali i Češku. Bez problema smo došli do Lubina u petak oko 20h, onda otišli do hotela, ostavili stvari. Sutradan sam obukao dres Newcastla i krenuo na turnir. Bilo je oko 80 takmičara, pozdravljam se sa svima, većinu ljudi već znam od ranije. Kad odjednom ispred mene se pojavljuje lik u crveno belom dresu sa grbom Sunderlanda. Opa. Ne pozdravljamo se, gledamo dresove jedan drugom, ja ga pitam "ok, should we step outside?", gleda me lik ozbiljno i kaže "ok, lets do this outside". Ali onda smo se ipak naravno rukovali i krenuli sa šalom. Kaže mi on "thats a shit shirt you are wearing", a ja njemu "I thought you were from stadium of shite". On je inače neki matematičar, preselio se u Holandiju i sad tamo živi i radi. Kaže kako je Sunderland jako zahvalan Newcastlu jer da nije bilo nas oni bi ispali u drugu ligu. Dali smo im 6 bodova. Kaže da je njihova prednost jer su se više borili za taj derbi a nas kao da nije interesovalo, nismo bili motivisani uopšte za njih. Oni manje ulažu u klub nego Newcastle ali zato im je draže kad se mi napalimo kao mali majmuni sa pojačanjima a onda doživljavamo blam za blamom. On više voli da gleda retro utakmice, fudbal 90-ih, ili neke utakmice koje nisu "Top class". Gledao je Srbiju protiv Albanije (inače su svi u čudu kako su stavili Srbe i Albance u istu grupu a razdvajali su Španiju i Gibraltar ili Ukrajinu i Rusiju). Nije mogao da veruje šta je sve video na toj utakmici, i koliko se sve brzo izdešavalo. Nisu znali šta je onaj lik vikao ispred kamere (Vučiću pederu), pa sam objasnio anti gouverment gerilca i koliko je to takođe podiglo prašine. A njihovi komentatori su najviše optužili Srbiju zbog huligana Bogdanova koji je trebao odavno biti zabranjen a opet se pojavljuje.
Šteta što se nisam ukrstio na turniru sa sunderlendovcom jer sam mnogo bolji igrač od njega i sa uživanjem bih ga demolirao. Ovako sam završio drugi u grupi i posle par kola u fazi ispadanja naleteo sam na nemca koji me je izbacio. Nije toliko bolji igrač, nema bolje poteze, ali njegova prednost je što u toku cele utakmice ne pravi nikakve greške i dočeka svoju šansu. Tipična nemačka škola. Na kraju je taj lik i osvojio turnir bez ijednog poraza.
Turnir je trajao dva dana tako da sam imao puno prilika da nalećem na crveno beli dres, ali se onda niotkuda pojavio još jedan lik u dresu Newcastla! Zagrlih ja njega i odosmo do mackema (a da nisam ništa ni pitao tog lika u dresu Newcastla). Počnem ja da serem kako će jedan da drži sunderlandovca a drugi će da mu objašnjava kako da peva "Newcastle is the best club in the world"... a momak u dresu Newcastla nas gleda u čudu kao dva ludaka. Posle sam saznao da je to neki Poljak i da ne navija za Newcastle nego radi u Wonga kompaniji. Ja mu rekoh pa ti si mi drugi na listi za odstrel, kako ste bre napravili tako ružan logo i šta znači WONGA? Zvučite kao Wili Wonka i fabrika čokolade. A on mi polako objašnjava da kad istekne ugovor da kompanija ne planira da ikad više bude sponzor nekom klubu. Sav je bio anemičan pa nisam hteo da ga gnjavim koliko mu mrzim firmu.
Naravno sa sunderlndom sam nastavljao čarke..
Ja: I saw this morning one magpie in the backyard, it was biger and stronger then other birds and just kicked the hell out of them.
On: You see this (pokazuje na grb), we are the black cats, we are not scared of big birds.
Ja: We are not scared of cats, from high above we take a crap at them.
On: (Pokazuje na moj dres) I use your shirt to wipe ass in my home.
Ja: You did not evolve yet to use toilet paper?
Rekao sam mu da mora da pogleda fimove Goal i Purely Belter.
Nema neka očekivanja za sledeću sezonu, boriće se da ostanu u ligi, takođe misli da i Newcastle neće ništa bolje proći. Najveći klubovi ulažu previše para, to je već liga za sebe. Tj znaju sve što znamo i mi. Takođe su bila i 3 momka iz Manchestera ali oni nisu bili tako lajavi kao sunderlendovac. Opušteni likovi, slušaju OASIS kao i ja, poklonili mi neku figuru engleskog viteza.
Povratak nazad u Srbiju je bio drugačiji. Ortaci iz Bugarske su nastavili ludovanje po evropi, otisli su u Nemačku, gledali Bayern - Milan, pa nastavili za Italiju. Ja sam morao na posao pa sam se vozio sa njima samo do Wroclawa, tamo uhvatio voz za Poznan, onda taksijem do aerodroma, pa avionom do Malmea, i onda čekao 4-5 sati da uhvatim avion Malme - Beograd. Na aerodromu me oko ponoći sačekao ortak i vratili se u Pazovu.
ps. znam da obojica držimo pesnice kao amateri
Prijem 
