Stare utakmice Newcastle-a.

https://www.youtube.com/watch?v=16DY3g3n9lY&feature=related

ovo sam malo pre odgledao.....uh kakva utakmica

gledao sam malo pre hahaha,kakva jebena legenda )

Car! Mnogo sam ga gotivio.

Evo jedna od prije tačno 10 godina, 14.08.2002.godine:

https://www.youtube.com/watch?v=iQatZvCqCwM

molim te ko je taj komentator? Njukastla....pogledao sam prvih minut dva, i iznervirao se ne znaju igraci newcstla mnogo o zeleznicaru, ne znaku mnogo ni o sarajevu i bosni i hercegovini, ali morace da uce istoriju...

06:26.....COACH - ROBERT ROBSON !!!!!

Za Nikos Dabizasa komentator rekao da je NIKOLIN DABIZAS,...nisam imao vise zivaca da gledam xD

Komentator je Sabahudin Topalbećirević ako se dobro sjećam. I još je važio tada za jednog od boljih sportskih komentatora u BiH, onda možete samo zamisliti kakvi su ostali . Sva sreća pa je ima 3-4 godine batalio komentarisanje.

Na 0:23 eto mene iznad zastave u prugastom dresu iz 1998. godine, pričam sa nekim likom.

Utakmica iz 1974. kada smo na sličan način kao sinoć pobedili Nottingham Forest 4-3, preokretom u poslednjim sekundama. Nakon toga navijači su uleteli na teren.



A bukvalno isti scenario kao sinoć dogodio se u vreme kada nam je Bobby Robson bio menadžer - protiv Leedsa na Elland Roadu vodili smo 0-1, da bi domaći preokrenuli na 3-1. U poslednjim minutima smo ih stigli da bi na kraju Nobby Solano postigao gol u 91. minutu za 3-4.

Romanticna i lijepa vremena. Fudbal nikada nece biti kao tada i kad ovo vidim pitam se da li ga danas vrijedi i gledati. Mozda je igra uznapredovala ali to vise nije sport u kojem smo voljeli to nadmetanje medju klubovima, drzavama, regijama, sada je to potpuno bezlicna grupa milionera u svakom boljem klubu koji igraju da zarade pare, emocije nula, trud koji uloze u teretani i na treningu se isplati i svi gledaju da ga unovce makar i u Kini. Cak i kad odgledas dobru utakmicu nema to vise te drazi kao nekada. Samo se zavaravamo i nadamo uzalud dok debeli milioneri vode klubove i fudbal u propast. Napinjemo se da umislimo da je to kao nekada, a cak ni kapiteni "nasih" klubova se ne zamaraju kad izgube najveci derbi, cak ni vecina navijaca koja prezderana sjedi i zijeva na stadionu ne pati nesto previse.
Nas sve povezuje nesto cudno, ne navijamo za Bayern ili tako neki klub gdje se samo upises da si navijac i svake godine oni osvoje nesto i ti se sepuris, kao bas smo dobri.
Mi smo sa svojim klubom stupili u vezu jer smo se zaljubili i iako nikada nismo dozivili da nas klub nesto osvoji ostali smo uz njega, maltretirali se po drugim ligama, gnjavili sa losim strimovima i nadali.
Ja se jos uvijek nadam. Nadam se da ce moj klub postati uspjesan ali se onda zapitam sta to znaci danas. Da nas kupi neki Kinez ili Kuvajcanin i kupi nam 15 placenika koji ce konkurisati placenicima ruskih i tajlandskih placenika? Sve postaje besmisleno ako pocnes dublje razmisljati. Zbog toga zadnjih godina pratim situaciju povrsno. Ne poznajem igrace, ne znam im imena napisati kako treba, ne pratim transfere jer znam da pola tih dovedenih nece odigrati ni minute u klubu i da ce nakon par posudbi zavrsiti na otpadu. A publika samo trazi nova i nova pojacanja iako to ocito nece napraviti od nas klub kakav bi mi htjeli da bude. Jedino tako se mogu oduprijeti misljenju da je sve to postalo sranje. Jedino tako pratim klub pomalo kao zabavu i ostajem u kakvom-takvom kontaktu sa njim, jer bih inace davno bacio kompjuter kroz prozor i zavrsio sa Newcastleom za sva vremena.
Zenimo se,zaposljavamo, selimo,dobijamo djecu i kao sto Savic kaze sve to trpi zbog nase ljubavi prema klubu.
Prema cemu?
To vise nikad necu dopustiti i boli me briga da li ce Rafa otici ili nece, da li cemo preci u premier ligu ili ostati ovdje, znam da cu uvijek nastojati da otpratim situaciju ali sumnjam da cu ikada vise znati ime i prezime, godiste, visinu, tezinu svakog igraca, sjecati se tacnog rezultata i minute u kojoj je koji igrac i na koji nacin dao go. Znam da cu uvijek voliti Shearer-a, Keegan-a, Bobby Robson-a, gaditi se na Sunderland i Manchester United i Alexa Fergusona, a ovi novi ne zasluzuju ni da im imena znam a kamo li da imam misljenje o njima.

. Volim kad popijem da gledam meceve Nufc-a s kraja 90-ih.Ovaj mi je poseban,poslednja tekma Ferdinanda,Brdslija,Eliota(kasnije se vratio).Sirer je u medjusezoni doziveo onu tesku povredu.Otisao je i Zinola...Klark.Dalglis je zato doveo isluzene Barnsa i Rasa.To je poslednja sezona koju smo cale i ja gledali do kraja...divio se Njuki jer me je opcinio i kako je kevi govorio"nesto se s ovim detetom lepo desava,sto ne razumem"
@

@dinko,svaka ti cast na tekstu....fudbal je odavno prestao da me ispunjava tom carolijom,koja traje i par dana posle utakmice.Jedino Nufc ima tu draz da o njemu i mecevima razmisljam i sutra

Dinko objasniJo. Iz svih uglova ispokrivao pricu, bukvalno sve objasnio, u slovo.

Da, baš to što kaže Dinko. Sve je postalo fabrikovano, namešteno, našminkano, izmenadžerisano... Gledam moderan fudbal i imam osećaj kao da gledam neku igricu na PS-u. Mogao bih da pustim 2 kompjuterska tima da igraju jedan protiv drugog i imao bih isto uzbuđenje. Pre nekog vremena sam pročitao izjavu nekog fudbalera u Italiji koji je rekao da on ni ne zna protiv koga nekad igraju, koje su mesto na tabeli i ko im je sledeći protivnik. Nego robotski dođu da odrade posao ko god da je u pitanju. Isto kao kad je Harry Kane pitao na prošlom Evropskom prvenstvu nekog Islandskog fudbalera "ako izgubimo ovu utakmicu jel idemo dalje?". Čovek nema pojma ni koja je faza takmičenja ni gde je došao ni pošao. Ako mune ono okruglo u ono pravougaono koje čuva neki lik sa rukavicama tim bolje.

Upravo čitam neku knjigu od Klarksona u kojoj on opisuje mašine, avione, automobile, brodove (i svašta još) ali je odabrao samo mašine koje "imaju dušu", tj nisu napravljene samo da odrađuju posao, niti su bile najbolje, već imaju celu pozadinsku priču koja ih čini neverovatno zanimljivim zbog toga. I ima jedna odlična rečenica "Dakle imali su onu najljudskiju osobinu - manu".